Српска библиографија. Књиге 1868-1944

Дигитализована грађа 20 томова библиографије и кумулативна база ауторског и предметног регистра.

Погледајте

Предговор 1. тома Српске ретроспективне библиографије
Предговор 21. тома Српске ретроспективне библиографије

Српска библиографија књига 1868–1944. најобимнији је сегмент опште српске ретроспективне библиографије. Са више од 100.000 јединица она представља највећи подухват те врсте у овом делу Европе. Њена израда започела је шездесетих година ХХ века, а издавање томова 1–20 трајало је од 1989. до 2008. године. Она се хронолошки надовезује на Новаковићеву Српску библијографију и покрива период до пред сам крај Другог светског рата.

У питању је највећа библиографска презентација српске књиге која се може наћи на једном месту. У њу је уложен труд неколико генерација библиографа Народне библиотеке Србије, који су деценијама истраживали све расположиве библиотеке и доступне изворе како би крајњи производ био што потпунији. Систематски су давани садржаји књига, а бележени су и подаци који се у стандардној пракси занемарују, како би информативни ниво био што виши. Сваки том садржи ауторски и предметни регистар.

Период покривен овом библиографијом означен је експанзијом производње српске књиге, која се поклапа са модернизацијом Србије као државе и коначном еманципацијом Срба као политичког народа, а потом и њеним утапањем у другачију државну творевину. Крај овог раздобља обележен је променом друштвеног система, што је имало огромне последице по целокупну српску културу због наглих политичких промена, које су узроковале и промене у самом националном идентитету. То је утицало и на карактер Српске библиографије књига 1868–1944, која је израђивана у периоду ненаклоњеном традиционалним схватањима, што је довело до сужавања њеног могућег обима и квалитета. Стога се брзо по довршавању планираних послова јавила потреба за допунама, због чега је после десет година издат и 21. том, који је, осим што је представио новопронађене наслове, укључио у себе и оне публикације које раније није било могуће уврстити међу српске из политичких разлога. На овај начин је национална ретроспективна библиографија овог периода увелико добила на историјској аутентичности, те тако, заједно са Српском библиографијом књига 1801–1867. коначно представља поуздан апарат и мерило српске историјско-културне идентификације.

 

Skip to content