У овом истраживању учињен је напор да се феномени књиге сагледају и прикажу у светлу правне науке, како у историјском тако и у савременом контексту. Сложеност и мултидисциплинарни карактер феномена књиге и библиотекарства, као и њихов значај за формирање и одржавање културног, националног и духовног идентитета народа, захтевали су да се у истраживању, поред правног метода, користи и интердисциплинарни приступ који је подразумевао различите библиолошке, историјске и социолошке методе и технике.
Феномени књиге и револуционарне промене у овој области, које учествују у стварању и коришћењу књиге током њене историје, налазили су свој одраз у праву. Право је подстицајно деловало на повезивање и изграђивање нових односа између традиционалних чинилаца културе аутора, издавача, књижара, библиотекара и читалаца. Глобализација и европске културне интеграције, преко хармонизације права које их је подржавало, донеле су достојно место свакој националној култури, па и српској. Такође, изградња информационе структуре, статус библиотека и њихов престиж у новом информацијском добу, створили су од библиотекарства својеврсну инфраструктуру друштва информација и знања. Све то је у великој мери допринело култури, науци и хармоничном систему научно-технолошких информација.
Овај рад има за циљ да друге ауторе подстакне на истраживање осталих аспеката књиге и информације – економских, социолошких, културних, политичких и других, који треба да укажу на нова решења за будућност књиге и читања.
