Библиотеке целине су поклоњене, наслеђене или откупљене библиотеке познатих научника, културних или јавних радника. Са становишта науке и истраживачког рада од изузетног су значаја пошто представљају, најчешће, брижљиво формирану библиотеку примарне и секундарне литрературе специфичне области на коју се односе. Оне су, такође, и незаменљив докуменат приликом проучавања живота и рада власника, а како су непоновљиве и уникатне као целине, имају музејске карактеристике и чувају се у спомен-собама – на тај начин очувана је аутентичност њихових фондова и створена атмосфера у којој савремени корисник може да осети време у које је библиотека настајала. Библиотеке целине презентиране су путем појединачних ауторских каталога.
Фонд библиотека целина садржи збирке следећих власника:
Бранибор Дебељковић (1916–2003)
Фотограф-уметник, професор ФДУ, истраживач и историчар старе фотографије. Фотографијом се бавио од 1935. Учествовао је у оснивању часописа Фотографија који је уређивао од првог броја (август 1948). Један је од оснивача и чланова редакције Београдског објектива (1956–1959).
др Тихомир Ђорђевић (1868–1944)
Академик и професор Филозофског факултета у Београду, етнолог и фолклорист, један од утемељивача научне етнологије у Србији. Био је уредник више књига Етнографског зборника САНУ и написао је велики број оригиналних и капиталних студија, међу којима се издваја Наш народни живот у десет томова.
др Веселин Чајкановић (1881–1946)
Дописни члан САНУ и професор Универзитета у Београду. По образовању класични филолог, бавио се историјом религије код Срба и етнологијом. Превео је Вергилија на српски, а најзначајнија студија о српским претхишћанским веровањима је О српском врховном богу.
др Михаило Динић (1899–1970)
Историчар, члан САНУ, професор Филозофског факултета у Београду. Бавио се нашом средњовековном историјом и објављивао је документа из Дубровачког архива, и као велики број расправа из историје Србије, Босне, Дубровника и Хрватске.
др Петар Колендић (1882–1969)
Историчар књижевности, члан САНУ, професор Универзитета у Београду. Највише се бавио дубровачко-далматинском књижевношћу, и објавио је велики број студија и расправа из наше старије књижевности.
Милан Ракић (1876–1938)
Један од највећих српских песника, члан САНУ, председник ПЕН-клуба, дипломата. Око педесет песама, колико их је укупно написао, одликују се елеганцијом и новим стихом и спадају у сам врх југословенске лирике с почетка овог века.
Класични филолог, члан САНУ и професор Универзитета у Београду. Најпознатији је као преводилац; преводио је Хомера, Платона, Аристотела, Есхила, Софокла и друге, а од новијих писаца Дуранта, Адлера, Јунга и др.
Милош Црњански (1893–1977)
Милица Продановић је једна од најзаслужнијих библиотекарки у српском библиотекарству. Била је управница Универзитетске библиотеке у Београду од 1944. до 1961. године. Њена ћерка Борјана Продановић је била редовни професор позоришне режије на Факултету драмских уметности. Режирала је низ позоришних представа и писала чланке из позоришне уметности.
Љубомир Мицић (1895–1971)
Писац, песник, књижевни критичар, покретач и уредник међународног књижевног часописа Зенит и оснивач покрета зенитизам. Писао је песме, прозу, критике, манифесте, полемике, као и чланке о књижевности, позоришној, филмској и ликовној уметности
др Оливера Младеновић (1914–1988) и др Живомир Младеновић (1910–2011)
Др Оливера Младеновић била је етнолог и етномузиколог, слависта, преводилац и сарадник многих угледних научних часописа.
Др Живомир Младеновић био је историчар књижевности, научни саветник САНУ, преводилац. Посебно је проучавао дело Вука Караџића, Јована Скерлића и народну књижевност.
Милош Јевтић (1935–)
Публициста, новинар Културне редакције Радио Београда, аутор циклуса емисија „Гост Другог програма Радио Београда” у којима је интервјуисао наше најугледније личности из света уметности, културе и науке, а те разговоре је објавио у колекцији „Одговори”.
Љубица Цуца Сокић (1914–2009)
Сликарка, чланица САНУ и професорка Ликовне академије у Београду. Једна од оснивача сликарске групе „Десеторица“. Од тридесетих година 20. века излагала је на бројним групним и индивидуалним изложбама и у иностранству и код нас. Осим сликарством, бавила се и илустровањем дечијих књига и часописа.
Десанка Максимовић (1898–1993)
Песникиња, чланица САНУ, једна од најпознатијих и најпопуларнијих песникиња из Србије и бивше Југославије. Превођена је на бројне стране језике, а и сама се бавила преводилачким радом са руског и бугарског.
Водитељ збирке:
Велибор Прелић, виши дипломирани библиотекар
velibor.prelic@testnbs.dev-holistic.com
тел: (011) 2451 242 лок.73
Cookie | Duration | Description |
---|---|---|
cookielawinfo-checkbox-analytics | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics". |
cookielawinfo-checkbox-functional | 11 months | The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional". |
cookielawinfo-checkbox-necessary | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary". |
cookielawinfo-checkbox-others | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other. |
cookielawinfo-checkbox-performance | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance". |
viewed_cookie_policy | 11 months | The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data. |