Међународна федерација библиотечких удружења и институција

IFLA/ИФЛА jе водеће међународно тело које представља интересе библиотечко-информационих сервиса и њихових корисника. То је глобални глас библиотечко-информационе професије.

Историја Ифле почиње 1927. године, када је на основу резолуције 15 земаља окупљених на 50. годишњој конференцији Британског библиотекарског друштва, основан Међународни комитет за библиотекарство и библиографију. Сарадња библиотекарских друштава на националном и међународном нивоу започела је много раније, већ средином 19. века, и била је резултат развоја библиотекарства као независне професије. Тада су основана и прва професионална библиотекарска удружења (америчко – ALA, 1876, и британско – LA 1877. године) и утемељена пракса окупљања и размене искустава и идеја.

До оснивања Међународног комитета дошло је после Првог светског рата, на конгресу у Единбургу 30. септембра 1927. године, а име „IFLA” (International Federation of Library Associations) званично је усвојен 1929. у Риму. До 1939. године у Ифлу се учланило 41 удружење, а након Другог светског рата, била је међу првим међународним невладиним организацијама које су наставиле свој рад.

Да би постигла своје циљеве, Ифла заснива свој рад нa следећим основним вредностима (IFLA’s Core Values):

  • подржавање принципа слободног приступa информацијама, идејама и делима имагинације, као и слободe изражавања, како је утврђено чланом 19. Универзалне декларације о људским правима;
  • веровање да људима, заједницама и организацијама треба универзални и равноправни приступ информацијама, идејама и делима имагинације ради друштвеног, едукативног, културолошког, демократског и економског благостања;
  • уверење да пружање висококвалитетних библиотечко-информационих услуга омогућава да се гарантује такав приступ;
  • посвећеност промовисању и вредновању разноликости и инклузије, посебно у вези са старосном доби, држављанством, инвалидитетом, етничком припадношћу, родним индентитетом, географским положајем, језиком, политичком филозофијом, расом, верским уверењима, полом, сексуалном опредељеношћу или друштвеноекономским положајем, и активнo примењуje одговарајуће политике и праксе.

Ифла је од 2021. године почела да примењује нову управљачку структуру чији је циљ да учини федерацију инклузивнијом, ефективнијом  и доступном свима.

Једном годишње одржава се састанак Генералне скупштине на којој се одлучује о најбитнијим питањима који се односе на федерацију, њено функционисање и на њене чланице.  Управни одбор одговоран је за руковођење федерацијом, за финансијска и професионална питања. Управни одбор саветују и подржавају Регионални савет, Стручни одбор и Саветодавни одбори. Регионални савет подељен је на 6 одсека (Азија и Океанија, Европа, Латинска Америка и Кариби, Средњи Исток и Северна Африка, Северна Америка и Подсахарска Африка). Стручни одбор чине професионални одбори који су груписани абецедом од А до Х и има их укупно 8 и у оквиру свакога налазе се професионалне секције чије активности се везују за одређене сегменте библиотечко-информационе делатности. Саветодавних одбора има четири: за стандарде, за културно наслеђе, за ауторска и остала права и за слободан приступ информацијама и слободу изражавања.

Учешће Народне библиотеке Србије у Ифли

Као чланица Ифле, Народна библиотека Србије има представнике у сталним одборима следећих секција:

Саветодавни одбори:

  • Стандарди: др Ана Стевановић, Одељење серијских публикација – одсек за аналитичку обраду

Професионални одбор А

  • Националне библиотеке: др Драгана Милуновић, Заменик управника и руководилац Сектора за библиотечко-информациону делатност
  • Историја и генеалогија: Драган Милошевић, Одељење монографских публикација

Професионални одбор Ц

  • Континуирани професионални развој и учење на радном месту: мр Ивана Тодоровић, Одељење за матичне послове, образовање, истраживање и развој библиотечко-информационог система

Професионални одбор Д

  • Менаџмент и маркетинг: Беба Станковић, Сектор за заједничке програме

Професионални одбор Е

  • Информациона писменост: Љубица Љубишић, Центар за узајамну каталогизацију Републике Србије

Кроз чланство у сталним одборима Ифле, представници Народне библиотеке Србије учествују у дефинисању нових праваца у библиотекарству и имају прилику да га мењају, како глобално тако и локално.

Ифла једном годишње организује генералну конференцију. На Конференцији у Берлину, 2003. године, одлучено је да годишња конференција добије ново име – Светски библиотечки и информациони конгрес (World Library and Information Congress – WLIC). На годишњим конгресима Ифле учествује око 4000 стручњака из око 150 земаља света. Народна библиотека Србије имала је своје представнике на конгресима у Бостону (2001), Глазгову (2002), Берлину (2003), Буенос Аиресу (2004), Ослу (2005), Сеулу (2006), Дурбану (2007), Квебеку (2008), Милану (2009), Гетеборгу (2010), Порторику (2011), Хелсинкију (2012), Сингапуру (2013), Лиону (2014), Кејптауну (2015), Вроцлаву (2017), Куала Лумпуру (2018), Атини (2019), виртуелном конгресу (2021), Даблину (2022) и Ротердаму (2023).

Skip to content