Блејк и време. Превођење као сазнавање
Драган Пурешић
Народна библиотека Србије, 2016.
Књига се у знатној мери заснива на искуству превођења поезије. У том искуству, сaм преводилачки процес – који подразумева продужено и дубинско ишчитавање оригиналних дела, као и посебан начин преображавања једног језика у други, тј. поновно стварање – постаје и сазнајни процес, а преводи, као његов резултат, представљају и тумачења оригиналних дела; у овом случају, првенствено делa Вилијама Блејка.
Творевине овог уметника углавном су ликовно-књижевне. Карактерише их, дакле, спој различитих језика. То је основна одлика и преводилачког процеса, где су језици додуше једнородни али јесу и системи са сопственим законитостима и другачијим начинима исказивања истог.
Природа преводилачког процеса осветлила је тему времена, које се кроз Блејково дело такође сагледава као својеврстан језик: језик наше перцепције.
